Download Mosna dizalica-projekat PDF

TitleMosna dizalica-projekat
File Size5.5 MB
Total Pages81
Table of Contents
                            P-Naslovna.pdf
P-uvod.pdf
P-diz1-2003.pdf
P-diz2-2003.pdf
P-diz3-2003.pdf
P-diz4-2003.pdf
P-kolica1-2003.pdf
P-kolica2-2003.pdf
P-most-2003.pdf
                        
Document Text Contents
Page 1

Univerzitet u Kragujevcu
Mašinski fakultet u Kragujevcu

Katedra za mašinske
konstrukcije i mehanizaciju








MOSNA DIZALICA



Projektni zadatak iz predmeta



TRANSPORTNI UREĐAJI
I MAŠINE












Prof. dr Radovan Slavković,
Mr Nenad Miloradović,
Mr Rodoljub Vujanac





školska 2006/07.

Page 2

1


Mosna dizalica


• Najbrojnije industrijske dizalice.
• Izra|uju se sa jednim ili dva glavna nosa~a.
• Mogu da rade sa kukom, elektromagnetom, grabilicom, sa obrtnom traverzom itd.
• Sadr`e jedno ili dva pokretna elektri~na vitla, koja mogu da imaju glavno i pomo}no

dizanje, normalno i fino dizanje. Kretanje vitla (kolica) mo`e biti po gornjem ili po
donjem pojasu glavnog nosa~a.

• Glavni nosa~i mogu biti limene ili re{etkaste konstrukcije. Limeni nosa~i su naj~e{}e
sandu~asti (obi~no formirani zavarivanjem), ili valjani profili. Po glavnim nosa~ima
kre}u se dizali~na kolica koja sadr`e mehanizam za dizanje tereta i mehanizam za
kretanje kolica.

• Upravljanje dizalicom mo`e biti za poda ili iz kabine.
• Mosna dizalica omogu}ava slede}a kretanja:

dizanje i spu{tanje tereta,
horizontalno kretanje kolica,
horizontalno kretanje dizalice.



• Glavni delovi dizalice su:
most, odnosno nose}a konstrukcija dizalice,
pokretno elektri~no vitlo (kolica) sa kukom i donjom kotura~om,
mehanizam za kretanje dizalice,
kabina rukovaoca dizalice,
elektri~ni napojni vodovi i ostala elektrooprema.




Slika 1 Standardna mosna dizalica sa kukom

Page 40

39

1.3 Izbor elektromotora


Mera optere}enosti dizali~nih EM je zagrevanje, koje ne sme da pre|e propisanu
granicu, kako ne bi do{lo do toga da motor "izgori".
Za pravilan izbor EM potrebno je znati:

snagu potrebnu za stacionaran re`im rada,
snagu, odnosno moment upu{tanja u periodu ubrzanja,
relativno trajanje rada - intermitencu,
broj uklju~enja na ~as.



1.3.1 Merodavna snaga i ostali parametri za izbor motora


• Snaga potrebna za savla|ivanje otpora pri ustaljenom (jednolikom) kretanju pri
dizanju tereta.



Za pogon dizanja se naj~e{}e koriste - trofazni asinhroni kliznokolutni elektromotori,
{estopolni ili osmopolni. Kavezni motori se primenjuju za manje nosivosti i za pogone
gde se ne tra`i ve}a ta~nost dizanja i preme{tanja tereta.


• Relativno trajanje rada ( %dε ) motora pogonskog mehanizma je definisano odnosom
u procentima ukupnog vremena uklju~enja motora (∑ it ) i vremena trajanja radnog
ciklusa dizalice (TC):

%1001
1



=ε =

C

n

i
d T

t


Motori se isporu~uju sa slede}im standardnim vrednostima
ED%=25%; 40%; 60%.
Radni ciklus obuhvata skup operacija: jednokratno dizanje,
preme{tanje i spu{tanje tereta i povratni hod do slede}e operacije.



Potrebna snaga motora PO , sa standardnom ED% iz kataloga proizvo|a~a je:

%
%

ED
PP dO

ε
⋅=

gde su:
P i %dε - izra~unate vrednosti,
ED% - o~itati iz kataloga priizvo|a~a

• Broj radnih ciklusa na ~as C: ⎥⎦


⎢⎣


=
h

cikl
T

C
C

3600
.

• Broj uklju~enja motora na ~as Z: CZZ P ⋅= [uklj/h],
gde je 64 ÷=PZ - prese~an broj uklju~enja mehanizma u toku jednog radnog
ciklusa dizalice.



Iz tabele navesti slede}e podatke:
• Pn [kW] - nominalna snaga,
• n [min-1] - broj obrtaja EM,


n

m

M
M

=ψ - faktor preoptere}enja EM,

• J [kgm2] - moment inercije motora,
• mEM [kg] - masa EM,
• dimenzije,
• ED%,
• broj uklju~enja na ~as

Tabela 1.30 Karakteristike pogona

Pogonska klasa
Broj radnih ciklusa na ~as

[uklj/h]
Teorijsko radno vreme

[h]
Laka /1/ do 16 do 0.5

Srednja /2/ 16 ÷ 32 0.5 ÷ 1
Te{ka /3/ 32 ÷ 63 1 ÷ 2

Veoma te{ka /4/ preko 63 preko 2

Page 41

40


Slika 1.25 Radni ciklus pogona za vo`nju


1.3.2 Provera EM u periodu ubrzanja pri dizanju maksimalnog tereta


Moment koji razvija EM treba da savlada sve otpore (stati~ke i inercione) u periodu
neustaljenog kretanja (pu{tanja u rad).
Ukupni moment otpora sveden na vratilo EM (oznaka "prim") je:

'
2

'
2 2

1 1

(1.1 1.2)
2 4

d mtr rot d m
uk st in in

k k

m DQ D
M M M M J

i i i t i t
,

gde su:
Q [N]- nosivost dizalice. Mo`e i gmmQ kQ )( ili samo gmQ Q

mk - masa kotura~e iz tacke 1.1
Dd [m]- pre~nik dobo{a za dizanje
ik - prenosni broj kotura~e
i - prenosni odnos reduktora (za koncepciju B)), onda je rii

i - prenosni odnos (za koncepciju A) i C) sa zup~astim parom)
d

m

d

m

n

n
i ,


d

d
d

D

v2
, kd ivv 1 ,

d

k
d

D

vi
n 1

- stepen korisnosti mehan. za dizanje tereta (usvojiti 9.08.0 ) ta~ka 1.3.1)
m [kg] - masa tereta. Mo`e samo mQ ili (mQ+mk)

m [rad/s] - ugaona brzina vratila EM ,
30

m
m

n


t1 [s] - vreme trajanja perioda neustaljenog kretanja. Obi~no se ubrzanje
ograni~ava na 3.01.0a [m/s2]. avt /11

J [kgm2] - moment inercije masa na vratilu EM (mo`e pribli`no vrednost iz tabela
za EM, bez spojnice ...)


Treba da bude zadovoljena relacija:

muk MM
'

m

n
nm

P
MM



1.4 Reduktor
Za redukciju broja obrtaja od EM do dobo{a koristi se reduktor sa cilindri~nim
zup~anicima, horizontalni, dvo ili trostepeni.


1.4.1 Izbor reduktora
Parametri za izbor reduktora:

P - snaga pogonskog EM,
nm - broj obrtaja EM,
i - prenosni odnos,
pogonska klasa dizalice

Ako mehanizam za dizanje sadr`i i otvoren
zup~asti par (koncepcije A i C) onda je
ukupni prenosni odnos zr iii ,

zi - prenosni odnos zup~astog para.


Izbor reduktora izvr{iti prema tabelama.

Page 80

79







Slika 3.5 Dimenzije ~eonog nosa~a na mestu ugradnje sklopa to~ka




Tabela 3.1 Dimenzije ~eonog nosa~a na mestu ugradnje sklopa to~ka

Page 81

80

4. Pogon kretanja mosta dizalice


4.1 Izbor koncepcije






Slika 4.1 Koncepcije pogona kretanja mosta dizalice







Slika 4.2 Centralni pogon mehanizma za kretanje








Slika 4.3 Odvojeni pogon dizalice

Similer Documents