Download MUS novije kritike fašizma PDF

TitleMUS novije kritike fašizma
File Size20.2 MB
Total Pages269
Table of Contents
                            sadržaj
mladen dolar: marksistički teorijski obračun s fašizmom
alfred sohn-rethel: ekonomija i klasna struktura nemačkog fašizma
nicos poulantzas: fašizam i vladajuće klase
ernesto laclau: fašizam i ideologija
wolfgang fritz haug: približavanje fašističkom modalitetu ideološkog
klaus theweleit: muške fantazije
gerard miller: afrodizijaci maršala petaina
moishe postone: antisemitizam i nacionalsocijalizam
                        
Document Text Contents
Page 2

MARKSIZAM U SVETU, časopis
prevoda iz strane periodike i knjiga
Uređivački odbor
Nijaz Pizdarfević (predsednik), Da­
vid Atlagić (glavni i odgovorni ured­
nik), Vladimir Bovan, Ivan Cifrić,
Nikola ćingo, Zvonimir Damjano-
vić, Ali Dida, Kiro Hadži Vasilev,
Milan Kučan, Milan Mali, Simo
Nenezić, Miloš Nikolić, Najdan Pa-
šić, Ivan Perić, Olga Perović, Vojo
Rakić, ;Budislav Soškić, August Vr-
tar, Janez Zahrastnik
Redakcija
David Atlagić, Petre Georgievski,
Ivan Hvala, dr Miroslav Pečujlić,
Ivan Salečić, dr Vanja Sutlić, dr
Arif Tanović
Kolegijum stalnih saradnika
Dr Mihailo Cmobmja, Vladimir
Gligorov, Damir Grubiša, Ivan Ivc-
ković, Pavle Jovanović, Dejan Kuz-
manović, Mitar Miljanović, Aljoša
Mimica, dr Ljubomir Paligorić, dr
Đorđe Popov, dr Hasan Sušić, Sla-
voj žižek
Glavni i odgovorni urednik
Miloš Nikolić
Urednik
Ljiljana Vuletić
Izbor sačinio
Mladen Dolar
Sekretar redakcije
Stanislav Petrović
Oprema i tehničko uređenje
Vladana Mrkonja
Miloš Majstorović
Lektura
Ilija Moljković
Korektura

M. Arsić
Izdavač: NIRO Komunist, Izdava­
čki centar Komunist, Trg Mark-
sa i Engelsa 11, 11003 Beograd, tel.
334-189.
Časopis izlazi mesečno. Cena poje­
dinog primerka 140 dinara. Dvo­
broj 220 dinara. Godišnja pretplata
1200 dinara. Žiro račun: 60801-
-603-15351.
Štampa: RO štamparija Budućnost,
Šumadijska 12 / Novi Sad, 1983.

Page 134

ciplina celog čoveka. Ona prožima volju i razum. Nje­
gov princip prodire u dubinu i nasel java se u srcu . . .
kao anima dell' anima.” (Mussolini 1967, 209)

„Anima dell' anima”, ono što oduhovljuje dušu,
unutrašnjost unutrašnjosti individua, oblik u kojem
ideološka moć države „prodire u dubinu” i „naseljava
se u srcu”, šta je to ako ne veličajući opis efekta sub­
jekta kojem se teži? Uokvireni ubilačkim terorom, vas-
pitanje, masovni mediji i javni masovni rituali treba da
organizuju taj efekt. To što se ovde kaže da ideje nisu
primarne ne obezvređuje iskaznu moć Dottrine del fas­
cisme. U već citiranim rečenicama Nolte vidi samo „si­
gurno, lepe i upečatljive reći”, ali koje ne govore ništa
„о specifičnom sadržaju fašističke države, o njenom od­
nosu prema svojevrsnoj realnosti partije, o konkretnoj
situaciji duhovnog čoveka u njegovoj stvarnosti” (Nol­
te 1963, 309). To je trivijalno tačno, ali ujedno svedoči
o slepilu za onaj odnos prema ideološkom koji se ovde
ispoljava.

U saosećajnom opisivanju Mussolinijevog razvoja od
levog socijaliste do fašiste Ernst Nolte pokazuje kako
se ideološko pomeranje navešćuje u odnosu prema veri.
Upravo u onome što Mussolinija čini levičarem u soci­
jalističkoj partiji, u razgraničavan)'u od reformizma, već
u njegovoj marksističkoj fazi nagoveštava se stožer zao­
kreta udesno (u smislu uslova 'koji tome zaokretu pru­
ža potporu, a nikako uslova koji je po sebi dovoljan):
značaj revolucionarnog dalekog cilja, neutapanje u
sadašnjost, ideal (Priester 1972, npr. 84. i dalje). „Raz­
lika . . . postaje očigledna kad on, oslanjajući se na ka­
tegorije filozofije života, naizgled, odvaja ,veru' od sva­
ke realnosti, čak pokušava da je proglasi za osnovu
realnosti.” (Nolte 1963, 212) Nolte se poziva na sledeću
Mussolinijevu izjavu: „Zar se socijalizam, možda, mo­
že svesti na jednu teoremu? Hoćemo da verujemo u nje­
ga, moramo da verujemo u njega, čovečanstvu je potre­
ban neki credo. Vera je ta koja pokreće brda, zato što
stvara iluziju da se brda kreću. Iluzija je, možda, jedina
■ realnost života.” (Mussolini, O. O. IV 174)

Ovde se ocrtava dvostruka drugačija akcentuacija
marksizma. Prvo, nestaje posebnost naučnoga, a drugo,
nestaje posebnost perspektivnog samopodrustvljavanja.
Vera je oblik organizovanog delanja podruštvljavanja,
pomeren u ideološko. Iluzija kao „realnost života"’ žame-
njüje ideološki efekt da se organizuje određeno imaginar­
no doživljavanje (život) realnosti.

Kao što je isticanje ideološkog oblika vere moglo po­
stati osnova raskida s marksizmom, tako Mussolini kas-

132

Page 135

nije u Đottrina del fascisme adekvatno tome izražava:
„Fašizam veruje danas i uvek u ono što je sveto i junač­
ko, tj. u ljudske postupke ikoji nisu određeni. . . eko­
nomskim pobudama.”

Nasuprot tome, za materijalističko shvatanje isitorije
su „ljudi samo statisti istorije, koji se pomaljaju na po­
vršini i iščezavaju, dok u dubini vladaju istinske sile uob-
Iičavanja. . (Mussolini 1967, 213)

Misli se na razvoj proizvodnih snaga, uopšteno, na
deterministički shvaćeno delovanje ekonomskih zakona.

.Antiideološka perspektiva marksizma legitimise njegovo
proganjanje. Ukratko, fašisti artikulišu odnos prema ide­
ološkom. Ü „Manifestu . . . ” Gentile stvara pojam o ovom
odnosu, veličajući ideju kao takvu, „koju, kao nijednu
istinsku ti. živu ideju . . . nisu napravili ljudi nego, obr­
nuto, ona pravi ljude” (Gentile 1925, 115. i si.)

I „Manifest. . . ” propagira među intelektualcima —
koji većinom pripadaju „ideološkim staležima” — rituali-
zovano ponavljanje ideološke subjekcije. Fašizam je „re­
ligiozna zbilja koja ne slika veličanstvene ideale da bi ih
zatim izbacila iz ovog sveta, gde se u međuvremenu i da­
lje bedno živi, nego je to težak napor da se iđeallizuje
život i da se vlastito ubeđenje u samoj akciji izrazi reci­
ma koje su i same akcije i obavezuju onoga ko ih izgo­
vara . . (isto, 115).

Time je istaknut'primat ideološke prakse i rituala
nad sistemom ideja; Mnogi teoretičari fašizma pogrešno
šKvataju taj primat ideološke prakse kao odbacivanje
ideološkog. Oni, stoga, vide još samo ciničnu propagan­
du i ostale tehnike vladanja, čije đejstvo ostaje zagonet­
no koliko i motivacija vodećih fašista. Ujedno se ovom
posiednjom citiranom rečenicom iz „Manifesta . . . ” pođ-
seća na jedan tip delovanja ideoloških rituala: stvaranje
značaja pomoću akcija i obaveza pomoću govornih akta.
Pri ispitivanju materijala mo-raćemo da obratimo poseb­
nu pažnju performativnim aktima ove vrste.

„Manifest. . . ” pruža orijentaciju u pravcu još jedne
dimenzije ideološke delatnosti fašizma kad u njemu ka­
že: „Kao svi veliki duhovni pokreti, fašizam postaje sve
sposobniji za privlačenje i za upijanje, sve efikasniji u
tkivu duhova, ideja, interesa, institucija, ukratko, sve se
bolje uklapa u živu strukturu italijanslcog naroda." (Išlo)

To „tkivo” ili „struktura” u koju se fašizam đejstvu-
jući uklapa skup je ideoloških instanci. Oblik tog dejstvu
jućeg uklapanja je oblik diskurzivnog „privlačenja” i
„upijanja” đejstvujućih elemenata, njihovog izdvajanja
iz protivničkih diskursa i uklapanja u vlastiti điskurs:
dezartikulacija i reartikulacija ideologemena. Time je

133

Page 268

STUDIJE O ŽENI I ŽENSKI PO­
KRET •

10/1981
VREDNOSTI I CENE •

11— 12/1981
ZAJEDNIČKO ODLUČIVANJE •
UTICAJ TRANSNACIONALNIH
PREDUZECA NA INFORMISANJE
I KOMUNIKACIJE •

1— 2/1982
ARTIKULACIJA NAČINA PROIZ­
VODNJE I NERAZVIJENOST •

3/1982
MARKSIZAM — ESTETIKA — UM
JETNOST I

4/1982
MARKSIZAM — ESTETIKA — UM­
JETNOST II •

5/1982
AKTUELNE RASPRAVE O DRŽAVI

6— 7/1982
AKTUELNI TRENUTAK MARKSI
ZMA II •

8— 9/1982
REVOLUCIJE U CENTRALNOJ
AMERICI •

10/1982,
SAVREMENE TEORIJE IMPERI­
JALIZMA ф Đorđe Popov, Suvre­
mene teorije imperijalizma џ Dan
Nabudera, Multilateralni imperijali­
zam џ Dan Nabudera, Neokolonita-
lizam u uslovima multilateralnog im­
perijalizma • Constantine V. Vait-
sos, Moć, znanje i razvojna politi­
ka: odnosi između transnacional­
nih preduzeća i zemalja u razvoju
• Frances Stewart, Tehnološka za­
visnost • Fernando Henrique Саг-
doso/Enzo Faletto, Zavisnost i raz­
voj u Latinskoj Americi • Samir
Amin, Međunarodna trgovina i im­
perijalizam • Ranjit Sau, Nejed­
naka razmena • Immanuel Walle­
rs tein, Zavisnost u jednom među­
zavisnom svetu i ograničene mo-

talističke svetske ekonomije •
Michel Aglietta, Intemacionalizova-
nje proizvodnje • Stephen Hymer,
Internacionalizacija kapitala •
M. K. Bunkina, Nejednaki opšti
ekonomski razvitak dva kapitalisti­
čka centra • Klaus Busch, Razvi­
tak konkurencije SAD-EEZ-Japan •

11— 12/1982.
MARKSIZAM U FRANCUSKOJ •
Henri Lefebvref Stanje marksizma
u Francuskoj • Alain Meyer, Da li
je u Francuskoj marksizam zapao
u krizu? • Daniel Lindenberg, Mar­
ksizam i francuski intelektualci •
Bruno Schoch, Marksizam u Fran­
cuskoj • Bruno Schoch, Francusko
mišljenje otkriva mladog Магха •
Bruno Schoch, Egzistencijalizam i
marksizam • Bruno Schoch, Pro­
ti vrečna destaljinizacija Francuske
KP o Bruno Schoch, „Teorijska
praksa” — spinozistički marksizam
• Dick Howard, Racionalnost dija­
lektike Jean-Paul Sartre • Jacques
Rancière, Lekcija iz politike: ka­
ko filozofi ne postadoše kraljevi •
IZ TEORIJE I PRAKSE SOCIJA­
LISTIČKIH ZEMALJA • Alfred
Kosing, Teorija materijalističke di­
jalektike i dijalektika socijalizma
• Erich Hùhn, Dijalektika objektiv­
nih i subjektivnih ušlo va istorij-
skog delanja u socijalizmu • Atti­
la Agh, Ljudska priroda i koncep*
čija osnovnih potreba • IZ ISTO-
RIJE MARKSIZMA • Henryk Gros-
sman, Revolt evoluciouista protr
klasične ekonomije •

1/1983.
PROCES KAPITALISTIČKE DE
STRUKCIJE SELJAŠTVA U SVETU
• Zoran Vidaković, Kapital razara
svetsko selo • Athar Hussain/Keith
Tribe, Marksizam i agrarno pita­
nje • Ulf M. Baumgartner/Оппо-
-Hans Poppinga, Karakteristike ag­
rarne strukture u kapitalizmu peri­
ferije • Claude Faure, Integracija
poljoprivrede u industrijsko dru­
štvo • Peter Singelmann, Klasični
prelaz iz feudalizma u kapitalizam
i ograničeni poljoprivredni preobra­
žaj pod perifernim kapitalizmom •
Samir Amin, Eksploatacija selja­

Page 269

štva »trećeg sveta« u svetskom im­
perijalističkom sistemu • Richard
L. Harris, Marksizam i agrarno pi­
tanje u Latinskoj Americi • Jam es
Petras, Aspekti poljoprivrednog
preobražaja u Latinskoj Americi •
Alain de Janvry/Lynn Ground, Vrste
i posledice zemljišne reforme u La­
tinskoj Americi • Teresa Meade,
Prelazak u kapitalizam u Brazilu:
beleske o trećem putu • Giovanni
Arrighi, Struktura stranih investi­
cija u tropskoj Africi • Sam ir
Amin, Razvoj i stagnacija u poljo­
privredi • IZ ISTORIJE MARK­
SIZMA • Ellen Hazelkorn, Neki
problemi Marxove teorije prodora
kapitalizma u poljoprivredu: primer
Irske •

2/1983*
MARKSIZAM I ORIJENTALNO
DRUŠTVO • Miomir Jakšič, Teori
je razvoja zemalja istoka • Sklonio
Avineri, Karl Marx o kolonijalizmu
modernizaciji • Bray an Turner
Marx i kraj orijentalizma • I.
Zlatkin, Opšte zakonitosti razvoja u

unoj meri deluju u zemljama isto-
a • Frances Moulder, Japan, Kim

i savremena svetska privreda • L. S
Vasiljev, Robovlasništvo i Feudali­
zam u drevnoj Kini • Umberto
Melotti, Marksizam i azijska društva
• K. Z. Ašrafjan, Problemi društve-
no-ekonomskog uređenja drevne In­
dije • Shaibal Gupta, Mogućnost
za industrijsku revoluciju u Indiji
pre dolaska Engleza • Maxime
Rodinson, Islam i kapitalizam •
Caglar Keyder, Definicija periferne
privrede: Turska, 1923—1929. •
Michio Morishima, Zašto je Japan
uspeo? • PRIKAZI •

3/1983.
NOVI DRUŠTVENI POKRETI •
Vukašin Pavlović, Alternativni ka­
rakter i emancipatorski potenci­
jali novih društvenih pokreta •
Tom Bottomore, Društveni pokre­
ti, partije i politička akcija • Jü r­
gen Habermas, Novi društveni pok­
reti • Alain Touraine, Novi dru­
štveni pokreti • Jean L. Cohen,
Između upravljanja krizom i dru­
štvenih pokreta: mesto institucio­

nalne reforme • Rainer Paris,
Društveni pokret i javnost • Piet­
ro Ingrao, Novi pokreti i stara
moć • Kaspar Maase, Novi pok­
reti: društvena alternativa ili kul­
turni raskid • Heidi Hartmann,
Nesrcćni brak marksizma i femi­
nizma: ka progresivnijem zajedništ­
vu • Lučio Magri, Pokret za mir
i evropski socijalizam • David
Moberg, Opiti s budućnošću: alter­
nativne ustanove i američki soci­
jalizam • Joyce Rotschild-Whitt,
Uslovi za demokratiju: kako omo­
gućiti funkcionisanje participator-
nih organizacija •

4— 5/1983.
NOVA DESNICA, NEOKONZERVA-
TIVIZAM, NEOLIBERALIZAM (I)
• J. Habermas, Konzervativizam
i kapitalistička kriza • 7. Haber­
mas, Kritika kulture kod neokon-
zervativaca u SAD i SR Njemačkoj
• Claus Offe, »Nemogućnost vlada­
nja« ili renesansa konzervativnih
teorija • Chantal Mouffe, Demo-
kratija i nova desnica • Stuart
Hall, Zaokret udesno • Sven-Eric
Liedman, Neoliberalizam i neokon-
zervativizam • Elmar Altvater, Ni­
malo diskretni šarm neoliberalistič-
ke kontrarevolucije • Hans K as-
tendiek, Neokorporativizam? • Pat-
ric Moreau, Konzervativna revolu­
cija i nova nemačka desnica •

6— 7/1983.
NOVA DESNICA, NEOKONZERVA-
TIVIZAM, NEOLIBERALIZAM (II)
• Peter Steinfels, Neokonzervativ-
ci • Michael Hughey, Neokonzerva-
tivizam: Politička ideologija i klas­
na struktura u Americi • Allen
Hunter, Iza kulisa ideologije i orga­
nizacije nove desnice • Alan Wolfe,
Sociologija, liberalizam i radikalna
desnica • Mike Davis, Put nove
desnice ka vlasti • Thomas Fergu­
son/Joel Rogers, Pobeda Reagana
• Robert L. Heilbroner, Tražnja za
»suplly-side« ekonomikom • Jim
Campen, Ekonomska kriza i konzer­
vativna ekonomska politika •
Alexander Schubert, Militarističke
pretnje Reaganovog konzervati­
vizma

Similer Documents