Download Robert Luis Stivenson - Crna Strela PDF

TitleRobert Luis Stivenson - Crna Strela
File Size3.7 MB
Total Pages245
Document Text Contents
Page 123

ser Denijela, od kakve je štete ako promeni tutora. Samo,
ko li su ovi ljudi?

— Rekao bih da su to ljudi lorda Šorebaja, odgovori
Dik. Kad su došli?

— Počeli su da dolaze, gospodaru Diče, otprilike kad
ste vi prešli zid, reče Grinšiv. Nije bio prošao ni jedan minut
otkako sam legao potrbuške po zidu, kad sam primetio
prvog nitkova kako puzi iza ugla.

Poslednja svetlost u maloj kući bila je već ugašena
dok su oni gazili peščanom obalom, zapljuskivanom
talasima. Nemoguće je bilo predvideti kog će trenutka ljudi
koji su se šunjali oko baštenskog zida preći u napad. Od
dva zla Dik je pretpostavljao manje. On je više voleo da
Džoana ostane pod tutorstvom ser Denijela, nego da pređe
u kandže lorda Šorebaja. Zato je odlučio da, ako kuća bude
napadnuta, odmah pritekne u pomoć opkoljenima.

Ali vreme je prolazilo, a nikakvog pokreta nije bilo.
Svakih četvrt sata obavljano je isto signalisanje oko
baštenskog zida, kao da je vođa želeo da se uveri u budnost
svoje razređene straže. Inače je u svakom drugom pogledu
okolina male kuće bila mirna.

Najzad su i Dikova pojačanja počela da pristižu. Još
noć nije bila duboko odmakla, a blizu dvadeset ljudi čučalo
je pored njega u žbunju.

Pošto ih nodeli u dve grupe, preuze komandu nad
manjom, a veću poveri Grinšivljevom vođstvu.

— A sada, Kite, reče on Grinšivu, odvedite svoje ljude
do najbližeg ugla baštenskog zida pored obale. Dobro ih
rasporedite i čekajte dok ne čujete da sam ja prešao u napad
s druge strane. Želeo bih da nam ne umaknu oni pored
mora, jer je među njima njihov vođa. Osgali će se razbeći;
njih i pustite. Ovoga puta, momci, nemojte upotrebljavati
strele; ranili biste samo prijatelje. Upotrebite jedino mačeve.
Ako pobedimo, obećavam svakom po zlatnik, kad povratim
svoju imovinu.

Od čudne grupe propalih ljudi, lopova, ubica i
osiromašnih seljaka koje je Dakvort sakupio da posluže

Page 244

Posle tih reči, on ih vrlo uljudno pozdravi i ode, praćen
svojim oficirima.

— Avaj! uzviknu Alisa. Propala sam!
— Ne poznajete ga, reče lord Fokshem. To je za njega

sitnica; on je već sasvim zaboravio na vaše reči.
— Onda je on cvet viteštva, reče Alisa.
— Da, on se interesuje za druge stvari, odgovori lord

Fokshem. Nego, hajdemo.
U crkvi nađoše Dika, koji ih je čekao u društvu

nekoliko mladića, i tu se on i Džoana venčaše. Kad su izišli
iz crkve, srećni a, ipak, ozbiljni, beše hladan no sunčan
zimski dan.

Dugačke kolone vojske već su odlazile holivudskim
drumom. Zastava vojvode od Glostera lepršala se pred
manastirom i uskoro se krete ispred mnogobrojnih kopalja;
a odmah iza nje, okružen vitezovima u čeličnim oklopima,
hrabri, nemilosrdni i slavoljubivi Grbavac jahao je u susret
svom kratkotrajnom kraljevanju i večnoj sramoti. Svatovi
odoše na drugu stranu i uskoro veselo posedaše za trpezu.

Kaluđer-podrumar starao se da budu dobro usluženi
i sedeo je s njima za stolom. Hemli, ne osećajući više
nikakvu ljubomoru, udvarao se Alisi, koja ga je milo gledala.
I, tako, dok su svirale trube i čuo se zveket oružja i topot
konja vojske koja je odlazila, Dik i Džoana su sedeli jedno
pored drugog, držali se za ruke i gledali se s velikom
ljubavlju.

Od toga časa mimoilazila ih je borba i krvoproliće te
nemirne epohe. Njih dvoje se nastaniše daleko od pobuna,
u zelenoj šumi, gde je i počela njihova ljubav.

Dva starca dobijala su od njih stalnu pomoć i živela u
seocu Tanstol udobno i spokojno. Imali su piva i vina u
izobilju.

Jedan je celog veka bio mornar i do poslednjeg časa
žalio za svojim drugom Tomom.

Drugi, koji se bavio po malo svim poslovima, postao
je pred kraj života vrlo pobožan i zakaluđerio se pod imenom
brat Honestus u susednom manastiru, gde je živeo sve do

Page 245

���$���&�"�����"�,��������!�����
��������3��$��7�!&���$��,���
,��!5����

Similer Documents